#DasIstGewalt
Zaustavi nasilje nad ženama* i djevojkama*!
Svaka treća žena u Njemačkoj doživjela je barem jednom u svom životu nasilje. Žene* i djevojke* s invalidnošću čak i češće doživljavaju nasilje. Nasilje može biti različitog intenziteta. U najgorem slučaju dovodi do smrti.
Često se događa kod kuće, upravo tamo gdje bismo se trebali osjećati sigurno. Često ga vrše osobe u koje imamo povjerenje. Žene* i djevojke* doživljavaju nasilje i na poslu, u školi, na ulici, na društvenim mrežama.
Međutim, nasilje ne započinje tek s plavim okom.
Žene* i djevojke* - žrtve - trebaju pomoć i razumijevanje.
Jesi li već jednom doživjela da tvojoj prijateljici, tvojoj sestri, susjedi ili kolegici nije dobro? Je li ti možda ispričala kako joj je teško kod kuće, u partnerskoj vezi, u školi ili na poslu?
Mnogim ženama* i djevojkama* koje su doživjele nasilje teško pada nekome se povjeriti. Za to može biti puno razloga. Okrivljuju same sebe za to što se dogodilo jednom ili više puta. Ili osjećaju da su ovisne o svom poslu ili partneru i trpe uznemiravanja na poslu ili vrijeđanja partnera. Također i osjećaj bespomoćnosti može biti razlogom nemoći da se izvuku iz takve situacije ili neznanja kako to stanje riješiti. Mnoge isto tako vide „dobre strane” svog partnera i legitimiraju nasilje koje im se nanosi. Kada kaže da se više nikada neće ponoviti, rado želite vjerovati njegovim obećanjima. Ili se sramite što se niste mogle obraniti.
Zbog toga ne treba osuđivati žrtve - one imaju svoje razloge za to.
Druge žene* i djevojke* pak govore da se boje potražiti pomoć, jer se plaše da će se njihova situacija samo pogoršati ili da im se neće vjerovati. Majke se često boje da će im se oduzeti djecu ili da će se njihova obitelj raspasti. Migrantice* bi se mogle plašiti da će u slučaju rastave izgubiti pravo na boravak. Postoje mnogi razlozi koji sprječavaju žrtve da potraže pomoć.
Zbog toga je još važnije ponuditi pomoć. Vrlo obzirno i uz puno poštovanje.
Pri tome bi trebalo postupiti tako da se žrtvu ne ugrozi. S obzirom na to da pogotovu u slučaju rastave raste opasnost za žrtvu.
Na ovaj način možeš pomoći ženama* i djevojkama* žrtvama:
Ponudi svoju pomoć. U četiri oka na nekom sigurnom mjestu.
Shvati ju ozbiljno.
Pokaži joj da si tu.
Ako ne želi govoriti, prihvati to.
Ohrabri ju da prihvati profesionalnu pomoć.
Ne ocjenjuj njeno ponašanje. Ona ima razlog za to.
U slučaju nasilja ili akutne opasnosti nazovi policiju na broj 110!
Važno: pazi i na sebe! Pomaganje žrtvi može iziskivati mnogo snage i biti velik napor slušati te grozomorne priče. Često je vrlo teško procijeniti koliko je situacija opasna. Važno je uputiti žrtvu u profesionalna savjetovališta. Djelatnice savjetovališta znaju na što moraju obratiti pozornost i kako mogu pružiti podršku.
Ako nisi sigurna u sebe ili ti je sve to skupa previše, možeš i sama potražiti profesionalnu pomoć. Gore navedena savjetovališta ne savjetuju samo žene* i djevojke* koje su doživjele nasilje, nego i tebe kao osobu koja je pružila podršku.
#ToJeNasilje
Nasilje može izgledati sasvim raznovrsno i s njim se susrećemo posvuda.
Je si li ikada dobila šamar?
Onaj tko te namjerno tuče, gazi ili gura, čini nad tobom fizičko nasilje. Čak je „samo” jedan šamar fizičko (psihičko) nasilje i kazneno je djelo.
Tvoj otac, brat, prijatelj ili suprug dere se na tebe, zastrašuje te ili ti prijeti? Kritizira te i uvjerava te da si ti kriva?
To se zove psihičko ili emocionalno nasilje. Osoba sa strane ne može vidjeti ovaj oblik nasilja, jer ne postoje ozljede na tijelu, ali je duša povrijeđena. Psihičko i emocionalno nasilje ima mnogo različitih lica: vrijeđanje, podrugivanje, izvrgavanje ruglu pa sve do prijetnje i ucjene ili podcjenjivanje, stvaranje osjećaja krivnje ili kažnjavanje uskraćivanjem ljubavi.
Tvoj sustanar, tvoj partner, nepoznata osoba te dira, ljubi te, sili te na seks, iako ti to ne želiš?
Ako trenutačno nemaš želju za tjelesnim dodirom ili npr. seksom, to je u redu. Ako te onda netko unatoč tomu želi nagovoriti na to ili te sili na, to uopće nije u redu. To je seksualizirano nasilje. Ono ne počinje tek onda, kada te netko sili na seksualne radnje. Čim on ne prihvaća tvoje „Ne”, to je nasilje. Pri čemu uopće nije bitno, jesi ti u početku možda i sudjelovala u tome.
Tvoj šef, školski kolega ili prijatelj čini seksualne aluzije ili ti šalje slike penisa (dickpic)?
I to je seksualizirano nasilje. Seksualne geste, neželjeno i nasrtljivo upucavanje te tajno fotografiranje ispod tvoje haljine isto tako spadaju ovamo. Također i neželjene poruke e-pošte, Whatsapp poruke, DM-ovi seksualnog sadržaja kao što su fotografije nekog spolnog organa. Sve to nije u redu i može se prijaviti.
Određuje li tvoj partner, tvoj dečko što bi trebala obući ili s kim ćeš se družiti?
Ako si punoljetna i tvoj te partner kontrolira i ne dopušta ti da slobodno živiš, to postaje nasilje. Kontrola može biti nasilje, ako ti tvoj dečko/prijatelj stalno piše Whatsapp poruke i pita te kada ćeš doći kući. Kada ti propisuje koju odjeću bi trebala nositi ili s kim ćeš se družiti, to je isto nasilje. Ti imaš pravo odlučiti s kim ćeš i kada izaći van.
Tvoj bivši partner stalno je pred tvojim vratima i zvoni?
Ti i tvoj bivši partner ili bivši suprug ste razdvojeni, ali on unatoč toga stalno zove, iako ti to ne želiš? Ili stoji nenajavljeno pred tvojim vratima, vreba te na ulici? To može biti oblik uhođenja. Uhođenje se događa kada te netko duže vrijeme intenzivno uznemirava, slijedi te i ugrožava te. Uhođenje može biti i slanje ljubavnih pisama, cvijeća ili poklona, koje ti uopće ne želiš. Ili ako te on zove dok si na poslu, uznemirava te na društvenim mrežama, prijeti ti ili tvrdi da si učinila neke stvari, koje ti nikada nisi učinila – sve to može biti uhođenje.
Tvoj partner kontrolira na što trošiš novac? Ili ti ne dopušta da imaš svoj novac?
Svi mi trebamo novac za život. Kada tvoj muž, dečko ili bivši partner kontrolira tvoje financije, to se zove financijsko nasilje. Na primjer, kada ne smiješ imati svoj vlastiti novac. Ili kada tvoj suprug kontrolira tvoje izdatke. Ili kada tvoj bivši suprug više ne plaća alimentaciju za djecu, ukoliko ne radiš ono što ti on kaže. On ima novac i može odlučivati kako ćeš živjeti, tako što ti daje ili ne daje novac. To je nasilje.
Tvoj te partner želi imati samo za sebe? Ne smiješ napustiti kuću?
Kada tvoj partner ne želi da se susrećeš s drugima ili da sama izlaziš, on tebe izolira. To je također oblik nasilja koje se često pojavljuje u okviru partnerskog ili kućnog nasilja. Ti si slobodan čovjek i smiješ se susretati s drugim ljudima i izlaziti iz stana tako često koliko ti hoćeš. Nije u redu, ako te netko u tome sprječava.
Tvoja obitelj odabrala ti je supruga, iako ti to ne želiš?
U slučaju prisilne udaje na žene* i djevojke* vrši se pritisak, prijeti im se ili im se nanosi fizičko nasilje, kako bi se udale. To je teška povreda osobnih prava i kažnjiva je.
Ugnjetava te se i kontrolira ili te se na nešto prisiljava, kako bi se sačuvala „čast” obitelji?
Ako ti tvoja obitelj brani određene stvari ili kontrolira tvoj život ili ako te sili na neko određeno ponašanje, jer želi sačuvati „obiteljsku čast”, onda je to represija i oblik nasilja. Ono osim toga može poprimiti i oblike fizičkog i seksualiziranog nasilja, sve do prisilnih brakova i u najgorem slučaju ubojstava.
Jesi li u svojoj obitelji čula da se govori o thari, mekhnishabu ili ibiju?
Ovim se riječima u nekim jezicima označava obrezivanje genitalija (FGM_C). Pod tim se pojmovima podrazumijeva odstranjenje klitorisa te djelomično malih i velikih stidnih usana kao i dodatno sužavanje otvora vagine. Također i ostale medicinski neopravdane ozljede ženskih genitalija predstavljaju genitalno sakaćenje. Obrezivanje genitalija može imati kompleksne dugotrajne i kratkotrajne posljedice, od menstrualnih smetnji preko inkontinencije i komplikacija tijekom poroda pa do smrti. U Njemačkoj je genitalno obrezivanje zabranjeno.
Prisiljava li te se da prosiš, kradeš, radiš ili da imaš spolne odnose za novac?
Ako se moraš prostituirati i prisiljava te se da imaš spolne odnose s drugima za novac, onda je to nasilje i trgovina ljudima. Ako te se prisiljava da radiš bez naknade ili za malu naknadu, na primjer u gastronomiji, kao njegovateljica ili kao čistačica i ako s time ne smiješ prekinuti, onda je to izrabljivanje i trgovina ljudima. Trgovina ljudima teška je povreda ljudskih prava.
Nasilje se može dogoditi svima nama.
Neovisno o tome koliko smo stari ili odakle dolazimo. Važno je: nikada nije naša ili tvoja krivnja! Kriv je onaj koji vrši nasilje!
Tvoje je pravo živjeti bez nasilja.
Trpiš li nasilje? Ovdje ćeš dobiti pomoć!
BIG Hotline
Als telefonische Anlaufstelle bietet die BIG Hotline Beratung, Unterstützung, Vermittlung von freien Schutzunterkünften sowie eine Mobile Beratung und Begleitung an. Neben den betroffenen Frauen können sich auch Personen aus deren privatem und sozialem Umfeld sowie Behörden, soziale Einrichtungen und Institutionen melden. Die Beratung ist auf Wunsch anonym und kann mit Sprachmittlung erfolgen..
Hilfetelefon
Bundesweites 24/7 Beratungsangebot für Frauen, die Gewalt erlebt haben oder noch erleben. Telefonisch und via Online-Beratung können Betroffene beraten werden – alle Nationalitäten, mit und ohne Behinderung, 365 Tage im Jahr, rund um die Uhr. Auch Angehörige, Freundinnen und Freunde sowie Fachkräfte werden anonym und kostenfrei beraten.
LARA Fachstelle gegen sexualisierte Gewalt an Frauen*
In Berlin bietet die Fachstelle gegen sexualisierte Gewalt an Frauen* LARA werktags von 9-18 Uhr Beratung und Krisenintervention für Frauen, die von sexueller Gewalt betroffen sind.
Fuggerstr. 19, 10777 Berlin
Daljnje ponude pomoći
Berliner Notdienst Kinderschutz
Für Kinder, die in der Regel Zeugen und damit Opfer der Gewalt sind, gibt es beim Kindernotdienst eine eigene Notrufnummer.
Jugend- und Mädchennotdienst
BIG Clearingstelle
Über die BIG Hotline kann auch die BIG Clearingstelle erreicht werden. Die Clearingstelle ist die Erstanlaufstelle für gewaltbetroffene Frauen, die einen Schutzplatz benötigen und kann Frauen mit ihren Kindern 24/7 von Montag bis Sonntag aufnehmen oder an ein Frauenhaus vermitteln.
2. Autonomes Frauenhaus
Frauenhaus Hestia
Frauenhaus Caritas
Frauenhaus Bora
Interkulturelles Frauenhaus
AWO Frauenhaus Berlin
Zufluchtswohnung Matilde
Stollberger Straße 55, 12627 Berlin
Zuff e.V. Zufluchtswohnungen für Frauen
Kottbusser Damm 79, 10967 Berlin
Zufluchtswohnung Paula Panke
Schulstraße 25, 13187 Berlin
Hestia Zufluchtswohnungen
Immanuelkirchstr. 10, 10405 Berlin
Frauenort Augusta
Brunnenstr. 75, 13355 Berlin
Zufluchtswohnung Flotte Lotte
Senftenberger Ring 25, 13435 Berlin
Zufluchtswohnung Frauenzimmer
Ebersstr. 34, 10827 Berlin
Zufluchtswohnung Offensiv91 (Treptow)
Hasselwerderstr. 38-40, 12439 Berlin
Zufluchtswohnung Offensiv91 (Neukölln)
Richard-Platz 8, 12055 Berlin
Frauenraum
Torstr. 112, 10119 Berlin
Frauentreffpunkt
Selchowerstr. 11, 12049 Berlin
Frauenberatung Tara
Ebersstr. 58, 10827 Berlin
Frauenberatung Bora
Albertinenstr. 1, 13086 Berlin
Interkulturelle Beratungsstelle
Teltower Damm 4-8, 14169 Berlin
Frauenkrisentelefon
Naunynstr. 72, 10997 Berlin
Wildwasser Frauenselbsthilfe und Beratung
Die Wildwasser-Frauenberatung bietet ein Beratungs- und Unterstützungsangebot für Frauen, die sexuelle Gewalt als Mädchen erfahren haben.
Friesenstr. 6, 10965 Berlin
Wildwasser FrauenNachtCafé
Wildwasser führt außerdem das FrauenNachtCafé, eine nächtliche Krisenanlaufstelle für Frauen, die sich in der Krise befinden.
Mareschstr. 14, 12055 Berlin
Wildwasser Mädchenberatung
Wriezener Str. 10-11, 13359 Berlin
Mutstelle Berlin
Die Mutstelle Berlin bietet Beratung für erwachsene Frauen und Männer mit Lernschwierigkeiten, die sexualisierte Gewalt erleben oder erlebt haben.
Heinrich-Heine-Straße 15, 10179 Berlin
Anti-Stalking-Projekt des FRIEDA-Frauenzentrums e.V.
Das Anti-Stalking-Projekt berät und unterstützt Frauen*, die von Stalking und/oder Cyberstalking betroffen sind.
Proskauer Straße 7, 10247 Berlin
Papatya
TIO e.V.
Köpernicker Str.9, 10997 Berlin
Elisi Evi e.V.
Skalitzer Str. 50, 10997 Berlin
Berliner Koordinierungsstelle gegen FGM_C
Die Koordinierungsstelle bietet neben gynäkologischer Beratung und Behandlung auch psychologische Begleitung und psychosoziale Gruppenangebote an. Sie arbeitet kultursensibel und kann bei Bedarf Sprachmittler*innen einbeziehen. Auf Wunsch informiert sie über die Angebote von Partnerorganisationen (Terre des Femmes e.V., Desert Flower Center) und kann innerhalb der Koordinierungsstelle vermitteln.
Konrad-Wolf-Str. 12/12A, 13055 Berlin-Lichtenberg
Desert Flower Center Waldfriede
Im Krankenhaus Waldfriede ist das Desert Flower Center angesiedelt. Hier finden von FGM_C betroffene Frauen neben der Möglichkeit rekonstruktiver Operationen auch medizinische und psychosoziale Hilfe und Betreuung.
Argentinische Allee 40, 14163 Berlin
Ban Ying e.V.
Anklamer Strasse 38, 10115 Berlin
IN VIA
Residenzstr. 90, 13409 Berlin
SOLWODI
Kranoldstraße 24, 12051 Berlin
Hydra – Treffpunkt und Beratungsstelle zu Sexarbeit und Prostitution
Köpenicker Straße 187/188, 10997 Berlin
Frauentreff Olga – Beratung für drogenkonsumierende Sexarbeiterinnen
Kurfürstenstraße 40, 10785 Berlin
Berliner Wegweiser für von häuslicher Gewalt betroffene Migrantinnen
Der in Kooperation mit BIG erstellte “Berliner Wegweiser für von häuslicher Gewalt betroffene Migrantinnen” ist eine Broschüre zum Download, die einen Überblick über die Beratungsangebote gibt..
Istanbulska konvencija – nasilje na ženama* i djevojkama* krši ljudska prava!
Istanbulska konvencija Europskog vijeća je ugovor o ljudskim pravima za suzbijanje nasilja nad ženama* i djevojkama* s ciljem da ih se zaštiti. Konvencija je u Njemačkoj na snazi od veljače 2018. godine. Njemačka je time obvezatna sprječavati, suzbijati i progoniti nasilje nad ženama* i djevojkama* i time jačati njihova prava.
Dijelu Istanbulske konvencije podliježe veća informiranost o nasilju nad ženama* i djevojkama*, stvaranje svijesti o tome kako se nasilje može spriječiti i kako se žrtvama može pružiti potpora. Iz tog razloga postoji kampanja #To je nasilje.
O ovoj kampanji
Milijuni žena* i djevojaka* trpe nasilje. Kampanjom #To je nasilje poglavarstvo grada Berlina želi senzibilizirati javnost za to. Različitim akcijama potrebno je aktivirati okruženje žrtava, a žene* i djevojke* - žrtve opunomoćiti solidarnošću te ponudama pomoći.
Kako bi se povećala fokusiranost na ovu važnu temu, organizirat će se kampanja društvenih mreža s uglednim stvarateljima i stvarateljicama kao što su Angie Berbuer, Helge Mark Lodder, Yasmin Bal, Silvana Carlsson i Julia Kremer. Na Međunarodni dan protiv nasilja nad ženama* i djevojkama*, u subotu 25. studenog 2023., u Berlinu će se na trgu Alexanderplatz/Platz am Berliner Fernsehturm održati akcija. Tamo zainteresirane osobe i mediji mogu dobiti informacije. U tjednima prije i poslije same akcije bit će podijeljeni informativni materijali u obliku plakata, letaka i dopisnica. Kako bi to doprlo do što je moguće više ljudi, informacije su priređene na lako razumljiv način i stoje na jedanaest jezika na raspolaganju.
Cilj kampanje #To je nasilje jest što većem broju ljudi komunicirati da nasilje nije uvijek vidljivo ili na prvi pogled prepoznatljivo, da postoje brojni oblici nasilja te da nasilje nad ženama* i djevojkama* predstavlja velik problem. Kako bismo svi mogli učiniti nešto protiv toga: ne okretati glavu i zaustaviti nasilje!