#DasIstGewalt
Stop nasilju nad ženama* i devojčicama*!
Svaka treća žena u Nemačkoj bar jednom u životu doživi nasilje. Žene* i devojčice* sa invaliditetom su još češće pogođene nasiljem. Nasilje može biti različitog intenziteta. U najgorem slučaju dođe do smrti.
Često se dešava kod kuće, upravo tamo gde bi se trebalo osećati bezbedno. Često ga čine ljudi kojima se veruje. Žene* i devojčice* takođe doživljavaju nasilje na poslu, u školi, na ulici i na društvenim mrežama.
Ali nasilje ne počinje tek sa modricom ispod oka.
Pogođenim ženama* i devojčicama* potrebna je pomoć – i razumevanje
Da li ikada primetila da se tvoja prijateljica, tvoja sestra, komšinica ili koleginica ne oseća dobro? Da li je možda ispričala da je kod kuće, u partnerskoj vezi, u školi ili na poslu teško?
Mnogim ženama* i devojčicama* koje doživljavaju nasilje teško pada da se nekome povere. Za to može postojati mnogo razloga. One krive sebe za ono što se dogodilo jednom ili više puta. Ili se osećaju zavisnim od svog posla ili partnera i trpe uznemiravanje na poslu ili uvrede od partnera. Razlog može biti i osećaj nemoći – što znači da nemaju snage da razreše problematičnu situaciju ili ne znaju kako to da učine. Mnoge takođe vide „dobre strane“ svog partnera i legitimišu nasilje koje se nad njima vrši. Kada on kaže da se to više nikada neće ponoviti, žele da veruju njegovim obećanjima. Ili ih je sramota, što nisu mogle da se brane.
Zbog toga ne treba osuđivati one koje su žrtve - one imaju svoje razloge za to.
Druge žene* i devojčice* navode da se plaše da potraže pomoć, jer se plaše da će se njihova situacija samo pogoršati ili da im se neće verovati. Majke se često plaše da će im deca biti oduzeta ili da će im se porodica raspasti. I migrantkinje* bi se mogle bojati da će izgubiti boravišnu dozvolu u slučaju razdvajanja. Postoji mnogo razloga koji sprečavaju žrtve da potraže pomoć.
Zbog toga je još važnije ponuditi pomoć. Veoma nežno i sa puno poštovanja.
Pri tom treba postupiti tako da se ne ugrozi dotična osoba. Jer rizik za žrtve se povećava, posebno u slučaju razdvajanja.
Ovako možeš pomoći pogođenim ženama* i devojčicama*:
Ponudi svoju pomoć. U četiri oka, na sigurnom mestu.
Shvati ih ozbiljno.
Pokaži joj da si tu.
Ako ne želi da razgovara, prihvati to.
Ohrabri je da potraži stručnu pomoć.
Ne osuđuj njeno ponašanje. Ona ima razlog za to.
U slučaju nasilja ili akutne opasnosti pozovi policiju na broj 110!
Važno: Vodi računa i o sebi! Može biti potrebno mnogo truda da se pomogne žrtvama i može biti stresno čuti loše priče. Često je teško proceniti, koliko je situacija opasna. Važno je dotičnu osobu uputiti na profesionalne savetodavne centre. Jer zaposleni tamo znaju na šta treba obratiti pažnju i kako mogu da pruže podršku.
Ako nisi siguran/-na ili ti je to previše, možeš i sam/-a da dobiješ stručnu pomoć. Gore pomenuta savetovališta ne savetuju samo žene* i devojčice* koje su doživele nasilje, već i tebe kao podršku.
#ToJeNasilje
Nasilje može izgledati veoma različito i srećemo ga svuda.
Da li si ikada dobila šamar?
Svako ko te namerno udara, šutira ili gura nad tobom vrši fizičko nasilje. Čak i „samo” šamar je telesno (fizičko) nasilje i krivično delo.
Tvoj otac, brat, dečko ili muž viče na tebe, zastrašuje te ili ti preti? Ponižava te i ubeđuje te da si ti kriva?
Ovo se zove psihološko ili emocionalno nasilje. Ovaj oblik nasilja se ne može videti spolja, jer nema nikakvih povreda na telu, ali se povređuje duša. Psihološko i emocionalno nasilje ima mnogo lica: vređanje, ruganje i posramljivanje pretnjama i ucenama, ili obezvređivanja, stvaranja osećaja krivice ili kažnjavanja uskraćivanjem ljubavi.
Tvoj cimer, tvoj partner, stranac te dodiruje, ljubi, tera te na seks iako ti to ne želiš?
Ako ne želiš fizički kontakt ili npr. seks, to je u redu. A ako neko i dalje pokušava da te nagovori na to ili te na to prisiljava, to apsolutno nije u redu. To je seksualno nasilje. Ono ne počinje tek kada te neko prisiljava na seksualne radnje. Čim ne prihvati tvoje „ne“, to je nasilje. Pri nikakvu ulogu ne igra to da li si na početku možda učestvovala.
Tvoj šef, drug iz razreda ili prijatelj pravi seksualne insinuacije ili ti šalje slike penisa?
Ovo je takođe seksualno nasilje. Seksualni gestovi, neželjeni nametljivi pristupi i tajne fotografije ispod tvoje suknje se takođe ubrajaju u to. Kao i neželjene elektronske poruke, Whatsapp poruke, DM-ovi sa seksualnim sadržajem, kao što su fotografije genitalija. Sve ovo je pogrešno i može se prijaviti.
Da li tvoj partner, tvoj prijatelj odlučuje šta treba da obučeš ili sa kim se susrećeš?
Ako si punoletna i tvoj partner te kontroliše i ne dozvoljava ti da živiš slobodno, to postaje nasilje. Kontrola može biti nasilje kada ti dečko stalno šalje Whatsapp-poruke i pita kada dolaziš kući. Čak i ako ti propisuje koju odeću treba da nosiš ili sa kim se susrećeš, to je nasilje. Imaš pravo da odlučiš s kim ćeš i kada izlaziti.
Da li tvoj bivši partner stalno stoji pred tvojim vratima i zvoni?
Ti i tvoj bivši dečko ili bivši muž ste razdvojeni, ali on i dalje zove sve vreme, iako ti to ne želiš? Ili nenajavljeno stoji pred tvojim vratima, vreba te na ulici? Ovo može biti oblik uhođenja. Uhođenje je kada te neko intenzivno uznemirava, prati i preti tokom dužeg vremenskog perioda. Ali ljubavna pisma, cveće ili pokloni koje uopšte ne želiš mogu biti uhođenje. Ili ako te zove na posao, uznemirava te na društvenim mrežama, preti ti ili tvrdi da si radila stvari koje nikada nisi radila – sve ovo može biti uhođenje.
Tvoj partner kontroliše na šta trošiš novac? Ili ti ne dozvoljava da imaš sopstveni novac?
Svima nam je potreban novac za život. Kada tvoj suprug, dečko ili bivši partner kontroliše tvoje finansije, to se zove finansijsko nasilje. Na primer, ako ti nije dozvoljeno da imaš svoj novac. Ili tvoj suprug kontroliše tvoje izdatke. Ili ako tvoj bivši muž više ne plaća alimentaciju za decu, ako ne radiš ono što on kaže. On ima novac i može da diktira kako ćeš živeti tako što će ti dati ili ne dati novac. To je nasilje!
Da li te tvoj partner želi samo za sebe? Da li smeš da izađeš iz kuće?
Ako tvoj partner ne želi da se nalaziš sa drugim ljudima ili izlaziš sama, on te izoluje. To je takođe oblik nasilja koji se često pojavljuje u partnerskom ili porodičnom nasilju. Ti si slobodna osoba i dozvoljeno ti je da upoznaješ druge ljude i izlaziš iz stana koliko god želiš. Nije u redu, ako te neko u tome sprečava.
Tvoja porodica traži muža za tebe, iako ti to ne želiš?
Prisilni brak uključuje pritisak na žene* i devojčice*, pretnje ili čak fizičko nasilje da se udaju. To je ozbiljno kršenje ličnih prava i kažnjivo je zakonom.
Da li si pod pritiskom i kontrolisana ili si prisiljena da učiniš nešto da zaštitiš „čast“ porodice?
Ako ti porodica zabranjuje da radiš određene stvari ili kontroliše tvoj život, ili ako te prisiljava da se ponašaš na određeni način, jer žele da sačuvaju „porodičnu čast“, onda je to prisila i oblik nasilja. Ono takođe može imati oblike fizičkog i seksualnog nasilja, uključujući prisilne brakove i, u najgorim slučajevima, ubistva.
Da li si čula da tvoja porodica priča o Thari, Mekhnishabu ili Ibi?
Ove reči se koriste za imenovanje genitalnog obrezivanja (FGM_C) na nekim jezicima. To podrazumeva uklanjanje klitorisa, a delom i unutrašnje i spoljašnje vulvalne usne, kao i dodatno sužavanje otvora vagine. Druge povrede ženskih genitalija koje nisu medicinski opravdane takođe predstavljaju sakaćenje genitalija. Obrezivanje genitalija može imati različite dugoročne i kratkoročne posledice, od menstrualnih nepravilnosti do inkontinencije i komplikacija tokom porođaja do smrti. U Nemačkoj je obrezivanje genitalija zabranjeno.
Da li si prisiljena da prosiš, kradeš, radiš ili imaš seks za novac?
Ako moraš da se prostituišeš i prisiljavaju te da imaš seks sa drugima za novac, onda je to nasilje i trgovina ljudima. Ako si prinuđena da radiš sa malo ili bez plate, na primer u ugostiteljstvu, u negovanju ili kao higijeničarka, i ako ne smeš da prestaneš, onda je to eksploatacija i trgovina ljudima. Trgovina ljudima je ozbiljno kršenje ljudskih prava.
Nasilje se može desiti svima nama.
Bez obzira koliko godina imamo i odakle dolazimo. Važno je: Nikada nije naša ili tvoja krivica! Kriv je onaj ko vrši nasilje!
Tvoje je pravo da živiš bez nasilja.
Da li doživljavaš nasilje? Ovde ćeš dobiti pomoć!
BIG Hotline
Als telefonische Anlaufstelle bietet die BIG Hotline Beratung, Unterstützung, Vermittlung von freien Schutzunterkünften sowie eine Mobile Beratung und Begleitung an. Neben den betroffenen Frauen können sich auch Personen aus deren privatem und sozialem Umfeld sowie Behörden, soziale Einrichtungen und Institutionen melden. Die Beratung ist auf Wunsch anonym und kann über Sprachmittlung erfolgen.n.
Hilfetelefon
Bundesweites 24/7 Beratungsangebot für Frauen, die Gewalt erlebt haben oder noch erleben. Telefonisch und via Online-Beratung können Betroffene beraten werden – alle Nationalitäten, mit und ohne Behinderung, 365 Tage im Jahr, rund um die Uhr. Auch Angehörige, Freundinnen und Freunde sowie Fachkräfte werden anonym und kostenfrei beraten.
LARA Fachstelle gegen sexualisierte Gewalt an Frauen*
In Berlin bietet die Fachstelle gegen sexualisierte Gewalt an Frauen* LARA werktags von 9-18 Uhr Beratung und Krisenintervention für Frauen, die von sexueller Gewalt betroffen sind.
Fuggerstr. 19, 10777 Berlin
Dalje ponude pomoći
Berliner Notdienst Kinderschutz
Für Kinder, die in der Regel Zeugen und damit Opfer der Gewalt sind, gibt es beim Kindernotdienst eine eigene Notrufnummer.
Jugend- und Mädchennotdienst
BIG Clearingstelle
Über die BIG Hotline kann auch die BIG Clearingstelle erreicht werden. Die Clearingstelle ist die Erstanlaufstelle für gewaltbetroffene Frauen, die einen Schutzplatz benötigen und kann Frauen mit ihren Kindern 24/7 von Montag bis Sonntag aufnehmen oder an ein Frauenhaus vermitteln.
2. Autonomes Frauenhaus
Frauenhaus Hestia
Frauenhaus Caritas
Frauenhaus Bora
Interkulturelles Frauenhaus
AWO Frauenhaus Berlin
Zufluchtswohnung Matilde
Stollberger Straße 55, 12627 Berlin
Zuff e.V. Zufluchtswohnungen für Frauen
Kottbusser Damm 79, 10967 Berlin
Zufluchtswohnung Paula Panke
Schulstraße 25, 13187 Berlin
Hestia Zufluchtswohnungen
Immanuelkirchstr. 10, 10405 Berlin
Frauenort Augusta
Brunnenstr. 75, 13355 Berlin
Zufluchtswohnung Flotte Lotte
Senftenberger Ring 25, 13435 Berlin
Zufluchtswohnung Frauenzimmer
Ebersstr. 34, 10827 Berlin
Zufluchtswohnung Offensiv91 (Treptow)
Hasselwerderstr. 38-40, 12439 Berlin
Zufluchtswohnung Offensiv91 (Neukölln)
Richard-Platz 8, 12055 Berlin
Frauenraum
Torstr. 112, 10119 Berlin
Frauentreffpunkt
Selchowerstr. 11, 12049 Berlin
Frauenberatung Tara
Ebersstr. 58, 10827 Berlin
Frauenberatung Bora
Albertinenstr. 1, 13086 Berlin
Interkulturelle Beratungsstelle
Teltower Damm 4-8, 14169 Berlin
Frauenkrisentelefon
Naunynstr. 72, 10997 Berlin
Wildwasser Frauenselbsthilfe und Beratung
Die Wildwasser-Frauenberatung bietet ein Beratungs- und Unterstützungsangebot für Frauen, die sexuelle Gewalt als Mädchen erfahren haben.
Friesenstr. 6, 10965 Berlin
Wildwasser FrauenNachtCafé
Wildwasser führt außerdem das FrauenNachtCafé, eine nächtliche Krisenanlaufstelle für Frauen, die sich in der Krise befinden.
Mareschstr. 14, 12055 Berlin
Wildwasser Mädchenberatung
Wriezener Str. 10-11, 13359 Berlin
Mutstelle Berlin
Die Mutstelle Berlin bietet Beratung für erwachsene Frauen und Männer mit Lernschwierigkeiten, die sexualisierte Gewalt erleben oder erlebt haben.
Heinrich-Heine-Straße 15, 10179 Berlin
Anti-Stalking-Projekt des FRIEDA-Frauenzentrums e.V.
Das Anti-Stalking-Projekt berät und unterstützt Frauen*, die von Stalking und/oder Cyberstalking betroffen sind.
Proskauer Straße 7, 10247 Berlin
Papatya
TIO e.V.
Köpernicker Str.9, 10997 Berlin
Elisi Evi e.V.
Skalitzer Str. 50, 10997 Berlin
Berliner Koordinierungsstelle gegen FGM_C
Die Koordinierungsstelle bietet neben gynäkologischer Beratung und Behandlung auch psychologische Begleitung und psychosoziale Gruppenangebote an. Sie arbeitet kultursensibel und kann bei Bedarf Sprachmittler*innen einbeziehen. Auf Wunsch informiert sie über die Angebote von Partnerorganisationen (Terre des Femmes e.V., Desert Flower Center) und kann innerhalb der Koordinierungsstelle vermitteln.
Konrad-Wolf-Str. 12/12A, 13055 Berlin-Lichtenberg
Desert Flower Center Waldfriede
Im Krankenhaus Waldfriede ist das Desert Flower Center angesiedelt. Hier finden von FGM_C betroffene Frauen neben der Möglichkeit rekonstruktiver Operationen auch medizinische und psychosoziale Hilfe und Betreuung.
Argentinische Allee 40, 14163 Berlin
Ban Ying e.V.
Anklamer Strasse 38, 10115 Berlin
IN VIA
Residenzstr. 90, 13409 Berlin
SOLWODI
Kranoldstraße 24, 12051 Berlin
Hydra – Treffpunkt und Beratungsstelle zu Sexarbeit und Prostitution
Köpenicker Straße 187/188, 10997 Berlin
Frauentreff Olga – Beratung für drogenkonsumierende Sexarbeiterinnen
Kurfürstenstraße 40, 10785 Berlin
Berliner Wegweiser für von häuslicher Gewalt betroffene Migrantinnen
Der in Kooperation mit BIG erstellte “Berliner Wegweiser für von häuslicher Gewalt betroffene Migrantinnen” ist eine Broschüre zum Download, die einen Überblick über die Beratungsangebote gibt..
Istanbulska konvencija – Nasilje nad ženama* i devojčicama* krši ljudska prava!
Istanbulska konvencija Saveta Evrope je sporazum o ljudskim pravima za borbu protiv nasilja nad ženama* i devojčicama* i ima za cilj da ih zaštiti. Konvencija je u Nemačkoj na snazi od februara 2018. godine. Nemačka je stoga obavezna da sprečava, bori se i prati nasilje nad ženama* i devojčicama* i na taj način ojača njihova prava.
Istanbulska konvencija takođe uključuje pružanje više informacija o nasilju nad ženama* i devojčicama* i podizanju svesti o tome kako se nasilje može sprečiti i kako se može pružiti podrška onima koje su žrtve. Zato postoji kampanja #ToJeNasilje.
O ovoj kampanji
Milioni žena* i devojčica* doživljavaju nasilje. Kampanjom #ToJeNasilje, Berlinski Senat želi da podigne svest javnosti o tome. Različite akcije imaju za cilj aktiviranje okruženja žrtava i osnaživanje pogođenih žena* i devojčica* kroz solidarnost i ponude pomoći.
Da bi se podigla svest o ovoj važnoj temi, biće organizovana kampanja na društvenim mrežama sa poznatim kreatorima* kao što su Angie Berbuer, Helge Mark Lodder, Yasmin Bal, Silvana Carlsson i Julia Kremer. Na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama* i devojčicama*, u subotu, 25. novembra 2023. godine, održaće se akcija na berlinskom Alexanderplatz-u (Platz am Berliner Fernsehturm). Zainteresovani i mediji mogu tamo saznati više. U nedeljama pre i posle dana akcije deliće se informativni materijal u obliku postera, flajera i razglednica. Kako bi doprle do što većeg broja ljudi, informacije su predstavljene na lako razumljiv način i dostupne su na najviše jedanaest jezika.
Cilj #ToJeNasilje je da više ljudi shvati da nasilje nije uvek vidljivo ili prepoznatljivo na prvi pogled, koliko oblika nasilja postoji i koliki je problem nasilja nad ženama* i devojčicama*. Da svi možemo da uradimo nešto po tom pitanju tako što ćemo uvideti i zaustaviti nasilje!